KAMERA NE MIRUJE! Novogodišnja šetnja! Na četiri strane Keja. Ne lomite nam lepotu! Kineščići i Bugarke!
Novogodišnja šetnja. Ruta kao i uvek, Kej tijabarska strana, narandžasti most, Kej pazarski, Park kod Bazena, Ćirila i Metodija, naša Novosadska, glavna ulica i trgovi, pazarski Kej levo, D.Tucovića!
Naveo sam delove grada, pre svega zbog vas koji ne živite ovde. Često kada radim "Kameru" mislim upravo na mog druga Tocija zubnog lekara u Kraljevu, Bojana, Ninu u Njujorku, Lokija na Majorci, Marjana i Stavela u Aziji, na Marija u Kini, Tanju, Saru u Beogradu... Na mnoge od vas koji ste ostavili duboke tragove odlazivši iz svog grada.
Najpre Kej sa tri strane.
Naravno, kao i uvek kada šetam Kejom i kasnije radim Kameru pevušim predivnu melodiju na tekst naše Piroćanke Tanje Pavićević
Čudi me kako niko, pre Svečane akademije, nije pozvao autore i izvodjače ove melodije. Da ne tumačim.
..................................................
Idemo dalje.
Otvoreni i Zatvoreni bazen. Park. Dečica na igraonici, mali Kinezi igrali su badminton. Da sve ne bude tako lepo baš su se "potrudili" vandali. Zamislite ih kako bestijaju, verujem ,,napunjeni" alkoholom.
Tamo dalje na uglu ulica ništa se nije promenilo.
Nastavio sam kroz Senjak. Setio dam se ponovo starog dolapa , drugara sa kojima smo " igrali loptu, Sika, Malinko, Mija Prpac, naš pok. Loki.
Dalje kroz našu ulicu, ponovo sećanje
Izlazim na glavnu. Ponovo mi smetaju policijska vozila nepropisno parkirana.
U centru malo ljudi. ADVLA , moj drug Vlada, njegovi sakupljaju skalamerije.
Ponovo sećanje. Koliko li su nam svečanih programa ozvučavali.
Dom Vojske se završava. Snimio sam onu tablu, a potom i detalje.
Mnogo je komšija došlo u Srbiju za doček. Više ih nastavilo za Niš i Bg. Ooo da, ostali su i ovde. Valjda su platili i za drugo veče. Ne znam cenu.
Evo ih u gradu.
Nastavio sam. Baš sam ogladnio.
Krenuo sam levo, ka Gazeli.
Drugačiji uglovi. Evo nekoliko fotografija
Gore na Gazeli nisam mogao a da ne podsetim Baneta Kostića na rano propali trotoar. Bio je tada direktor Direkcije za izgradnju.
Zamislite nigde vozila u ovoj ulici i u D.Tucovića isto.
Dočekala me više ljuta nego nervozna Rea. Nisam je poveo u šetnju.
To je za danas. Ne znam kako je bilo kome na dočeku. Znam da sam " šetao" kanale i da je na beogradskim tv bilo skoro isto.
Ponovo mi je moj drugar poslao poruku:
Brzo prebaci na našu regionalnu tv. Šta li sad?
Opušten, kao i svake godine VV se raspričao s "ponosnim" novinarima koji nisu krili svoje oduševljenje.
Minut dva, vratio sam se filmu koji se završavao.
A završavala se još jedna godina, koju sam zbog mnogo objektivnih, ali i subjektivnih razloga, već svrstao i arhivirao.
U čestitki koju sam preko vajbera poslao na stotine imena napisao sam:
ZDRAVLJE!
PRAVDA!
ISTINA!
Brinulo me to što sam drastično smanjio broj onih kojima sam poslao čestitku .
Ko će da se više pita:
ZAŠTO!?
Oni ili ja!!?